О књизи: година / Киша је поново почела да сипа. Дуго и безнадежно сиво. Облаци су мехурићали у чупавим блоковима на небеском своду, скривајући сунце. Ускоро ће падати киша као град. Туча није шала; није увек направљена од воде. Вода са неба је реткост, али тоне активног смећа су уобичајене, свакодневне. Све около је сиво, излизано и прокишњава. Нема више боја, било је боја али оне су давно изгореле у махнитом пламену, остављајући само пепео у угљенисаном свету. Тупост и бесциљност су све што остаје преживелима. Али да ли је ово живот? Могу ли они који су давно мртви имати сврху? Не живимо, не постојимо, ми опстајемо. Опстајемо и живимо у свету који је постао једна велика Зона.